Јавност радa суда се остварује на следеће начине: објављивањем Информатора о раду суда у којем се налазе основни подаци о суду, његовој организацији, надлежности, распореду просторија, кућном реду, годишњем распореду послова, пријему странака, извештајима, статистици и др; истицањем времена, места и предмета суђења на видном месту испред просторије у којој ће се суђење одржати или на други пригодан начин; омогућавањем свим пунолетним грађанима, и представницима медија, да присуствују главним расправама и претресима; омогућавањем фотографисања, снимања и јавног приказивања зграде и тока судског поступка; давањем обавештења заинтересованим лицима и средствима јавног информисања о току судског поступка; објављивањем судских одлука; оснивањем веб - презентације суда...
Председник суда, судије и судско особље дужни су да обезбеде потребне услове за јавност рада суда и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се воде у суду, водећи рачуна о интересима поступка, приватности и безбедности учесника у поступку. Време, место и предмет суђења свакодневно се објављује на видном месту. Обавештења за медије о раду Основног суда у Краљеву дају лица овлашћена за ове послове одлуком председника суда, којима су поверени послови портпарола суда као и послови овлашћеног лица за поступање по захтевима странака за добијање информација различите садржине и за решавање по притужбама странака. Не саопштавају се они подаци који представљају службену тајну.
Јавност судског поступка подразумева право свих пунолетних грађана да присуствују процесним радњама које се предузимају у судском поступку и њихово право да буду информисани о току и резултату судског поступка, изузев када је у појединим фазама или појединим врстама судских поступака јавност законом искључена. За суђења за која постоји веће интересовање јавности, судска управа ће обезбедити просторију која може примити већи број лица. Судско веће је дужно да по налогу председника одржи суђење у већој просторији која је обезбеђена. Начело јавности рада као и случајеви искључења јавности прописани су процесним законима које суд примењује (Закон о парничном поступку и Законик о кривичном поступку). Законом је јавност увек искључена када се ради о истражним радњама у кривичном поступку, којима могу присуствовати само странке (осумљичени, његов бранилац и тужилац).
Након подизања оптужнице и њеног ступања на правну снагу, претреси у кривичном поступку су јавни. У кривичном поступку, када су за то испуњени законом предвиђени услови, јавност може бити искључена. У грађанском судском поступку важи начело јавности главне расправе, што подразумева право пунолетних грађана да присуствују и прате судску расправу, док су изузетак од овог правила поједине врсте парничних поступака у којима је законом искључена јавност (парнични поступци у вези са породичним односима и ванпарнични поступци у којима се одлучује о статусним стварима). Разлози за искључење јавности, како у кривичном тако и у парничном поступку могу бити из разлога чувања службене, пословне или личне тајне, интереси јавног реда, разлози морала и сл. Када одлучи да искључи јавност, суд мора одлуку о томе донети у форми образложеног решења које се јавно објављује и тада расправи или претресу могу да присуствују само странке и њихови браниоци односно пуномоћници, а по дозволи суда службена лица и научни радници (као стручна јавност) и исти су дужни да чувају као тајну све што су сазнала на расправи или претресу. Чак и када је у току трајања кривичног или парничног поступка била искључена јавност, суд је у обавези да јавно изрекне пресуду односно јавно прочита изреку пресуде.
