Javnost rada suda se ostvaruje na sledeće načine: objavljivanjem Informatora o radu suda u kojem se nalaze osnovni podaci o sudu, njegovoj organizaciji, nadležnosti, rasporedu prostorija, kućnom redu, godišnjem rasporedu poslova, prijemu stranaka, izveštajima, statistici i dr; isticanjem vremena, mesta i predmeta suđenja na vidnom mestu ispred prostorije u kojoj će se suđenje održati ili na drugi prigodan način; omogućavanjem svim punoletnim građanima, i predstavnicima medija, da prisustvuju glavnim raspravama i pretresima; omogućavanjem fotografisanja, snimanja i javnog prikazivanja zgrade i toka sudskog postupka; davanjem obaveštenja zainteresovanim licima i sredstvima javnog informisanja o toku sudskog postupka; objavljivanjem sudskih odluka; osnivanjem veb - prezentacije suda...
Predsednik suda, sudije i sudsko osoblje dužni su da obezbede potrebne uslove za javnost rada suda i odgovarajući pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vodeći računa o interesima postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku. Vreme, mesto i predmet suđenja svakodnevno se objavljuje na vidnom mestu. Obaveštenja za medije o radu Osnovnog suda u Kraljevu daju lica ovlašćena za ove poslove odlukom predsednika suda, kojima su povereni poslovi portparola suda kao i poslovi ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima stranaka za dobijanje informacija različite sadržine i za rešavanje po pritužbama stranaka. Ne saopštavaju se oni podaci koji predstavljaju službenu tajnu.
Javnost sudskog postupka podrazumeva pravo svih punoletnih građana da prisustvuju procesnim radnjama koje se preduzimaju u sudskom postupku i njihovo pravo da budu informisani o toku i rezultatu sudskog postupka, izuzev kada je u pojedinim fazama ili pojedinim vrstama sudskih postupaka javnost zakonom isključena. Za suđenja za koja postoji veće interesovanje javnosti, sudska uprava će obezbediti prostoriju koja može primiti veći broj lica. Sudsko veće je dužno da po nalogu predsednika održi suđenje u većoj prostoriji koja je obezbeđena. Načelo javnosti rada kao i slučajevi isključenja javnosti propisani su procesnim zakonima koje sud primenjuje (Zakon o parničnom postupku i Zakonik o krivičnom postupku). Zakonom je javnost uvek isključena kada se radi o istražnim radnjama u krivičnom postupku, kojima mogu prisustvovati samo stranke (osumljičeni, njegov branilac i tužilac).
Nakon podizanja optužnice i njenog stupanja na pravnu snagu, pretresi u krivičnom postupku su javni. U krivičnom postupku, kada su za to ispunjeni zakonom predviđeni uslovi, javnost može biti isključena. U građanskom sudskom postupku važi načelo javnosti glavne rasprave, što podrazumeva pravo punoletnih građana da prisustvuju i prate sudsku raspravu, dok su izuzetak od ovog pravila pojedine vrste parničnih postupaka u kojima je zakonom isključena javnost (parnični postupci u vezi sa porodičnim odnosima i vanparnični postupci u kojima se odlučuje o statusnim stvarima). Razlozi za isključenje javnosti, kako u krivičnom tako i u parničnom postupku mogu biti iz razloga čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, interesi javnog reda, razlozi morala i sl. Kada odluči da isključi javnost, sud mora odluku o tome doneti u formi obrazloženog rešenja koje se javno objavljuje i tada raspravi ili pretresu mogu da prisustvuju samo stranke i njihovi branioci odnosno punomoćnici, a po dozvoli suda službena lica i naučni radnici (kao stručna javnost) i isti su dužni da čuvaju kao tajnu sve što su saznala na raspravi ili pretresu. Čak i kada je u toku trajanja krivičnog ili parničnog postupka bila isključena javnost, sud je u obavezi da javno izrekne presudu odnosno javno pročita izreku presude.
