Положај судија - Према Уставу Републике Србије судије су самостални и независни у свом раду. Владавина права која је основна претпоставка Устава и која почива на неотуђивим људским правима се, између осталог, остварује и независном судском влашћу. Судијска функција је стална. Изузетно, лице које се први пут бира за судију бира се на три године (члан 146. Устава РС). Народна скупштина, на предлог Високог савета судства, бира за судију лице које се први пут бира на судијску функцију. Мандат судији који је први пут изабран на судијску функцију траје три године. Високи савет судства, у складу са законом, бира судије за трајно обављање судијске функције, у истом или другом суду. Високи савет судства одлучује и о избору судија који су на сталној судијској функцији у други или виши суд (члан 147 Устава РС). Судија има право да врши судијску функцију у суду за који је изабран и само уз своју сагласност може бити премештен или упућен у други суд. У случају укидања суда или претежног дела надлежности суда за који је изабран, судија изузетно може без своје сагласности бити трајно премештен или упућен у други суд, у складу са законом (члан 150, став 2 Устава РС). Судске одлуке се доносе у име народа, обавезне су за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд, у законом прописаном поступку (члан 145 Устава РС).
У Основном суду у Краљеву годишњим распоредом послова постигнуто је подједнако оптерећење свих судија овог суда, као и остварење права странака на случајног судију.
Судије су распоређене на рад у седам судских одељења:
- одељење за претходни поступак,
- кривично одељење,
- грађанско одељење,
- ванпарнично одељење
- извршно одељење,
- одељење судске праксе
- припремно одељење